Šta je magnetna rezonanca?

Magnetna rezonanca je moderna bezbolna i bezbedna dijagnostička metoda koja koristi snažno magnetno polje i radio-talase da bi se dobile detaljne slike unutrašnjosti tela. Za razliku od rendgenskih snimaka, kod MRI se ne koristi jonizujuće zračenje, pa se organizam ne izlaže štetnim efektima. Pregled je potpuno neinvazivan - tokom snimanja ne dolazi do nikakvog hirurškog zahvata niti prodora u telo. Ova metoda omogućava lekarima da vide strukture poput organa, krvnih sudova, mišića i kostiju, što pomaže u otkrivanju različitih promena i bolesti u ranoj fazi.

Važno je imati u vidu da je pregled magnetnom rezonancom bezbolan i da ne oštećuje tkiva. Mnogi pacijenti pred prvi odlazak na ovakav pregled osećaju strepnju zbog nepoznatog, ali medicinsko osoblje posvećeno je tome da svaki pacijent bude smiren i informisan. Pregled se u dijagnostičkom centru Eurodijagnostika Niš sprovodi od strane iskusnih radiologa, uz poseban fokus na udobnost i sigurnost pacijenta.

Kada se preporučuje magnetna rezonanca?

Magnetna rezonanca ima široku primenu i lekari je predlažu kada je potrebna preciznija slika unutrašnjih organa ili tkiva. Najčešće situacije u kojima se pacijent upućuje na MRI su:

• Dugotrajni ili učestali bolovi (na primer u leđima, vratu ili zglobovima) za koje se sumnja da potiču od promena na kičmi, diskovima ili mekim tkivima.
• Neurološki simptomi poput čestih glavobolja, vrtoglavica, trnjenja ili slabosti u rukama i nogama - MRI mozga ili kičmene moždine pomaže u otkrivanju uzroka (npr. moždane promene, pritisak na nerve).
• Povrede mišića, ligamenata ili zglobova kada druge metode (rendgen, ultrazvuk) ne mogu dovoljno jasno da prikažu strukture - na primer, kod sumnje na pucanje ligamenta kolena ili oštećenje meniskusa.
• Sumnja na tumorske ili druge patološke promene u organima (mozak, jetra, bubrezi, dojke i dr.), gde je potrebno dobiti detaljan prikaz i razlikovati zdravo od izmenjenog tkiva.
• Procenjivanje stanja krvnih sudova i srca u određenim slučajevima - posebnim MRI tehnikama može se videti protok krvi i struktura srčanog mišića.

MRI se može primeniti na gotovo svim delovima tela. Najčešći pregledi obuhvataju snimanje glave (mozga), kičme (vratne, grudne ili slabinske), zglobova (koleno, rame, kuk i dr.), kao i unutrašnjih organa u stomaku i karlici. Ova metoda često pomaže da se precizno dijagnostikuju oboljenja nervnog sistema, povrede kičme, degenerativne promene zglobova, kao i tumori ili upale u trbušnim organima.

Kontraindikacije i mere opreza

Iako je MRI pregled bezbedan za većinu ljudi, postoje situacije kada se ne preporučuje ili kada su potrebne posebne mere opreza:

• Trudnoća: U prvom tromesečju trudnoće magnetna rezonanca se izbegava, osim ako je neophodno, zbog predostrožnosti u periodu razvoja ploda.
• Metalni implantati ili uređaji u telu: Pacijenti sa pejsmejkerom, veštačkim srčanim zaliscima, metalnim zglobovima, vaskularnim stentovima, insulinskim pumpama ili drugim elektronskim uređajima i metalnim implantima obavezno moraju da obaveste lekara pre zakazivanja pregleda. Jako magnetno polje može uticati na takve uređaje ili izazvati pomeranje metala, pa se u tim slučajevima pregled najčešće ne sprovodi.
• Nedavni operativni zahvati: Pacijenti koji su skoro operisani (posebno na srcu, krvnim sudovima ili mozgu) ili koji imaju ugrađene metalne šrafove, pločice i klipse od operacija, treba da dobiju dozvolu lekara pre MRI snimanja. Takođe, tetovaže i trajna šminka mogu sadržati metalne čestice koje izazivaju iritaciju prilikom snimanja, pa se i tu radi oprezna procena.
• Klaustrofobija (strah od zatvorenog prostora): Osobe koje osećaju izrazitu nelagodnost u skučenom prostoru treba to da naglase pre pregleda. Po potrebi, može se dati blagi sedativ kako bi pacijent lakše mirno ležao tokom snimanja, ili se koristi aparat otvorenog tipa (MRI uređaj sa širom otvorenom konstrukcijom) ako je dostupan.

Pre svakog MRI snimanja, medicinsko osoblje detaljno razgovara sa pacijentom o zdravstvenoj istoriji i mogućim rizičnim faktorima. Na taj način se procenjuje da li postoje kontraindikacije i obezbeđuje maksimalna sigurnost tokom procedure.

Priprema pre pregleda

Na dan snimanja magnetnom rezonancom, od pacijenta se traži da se pridržava nekoliko jednostavnih uputstava kako bi pregled protekao što lakše:

• Dolazak nekoliko minuta ranije zbog administrativnih formalnosti i presvlačenja u udobnu odeću (za pregled se obično dobija bolnička uniforma ili mantil bez metalnih delova).
• Uklanjanje svih metalnih predmeta sa tela pre ulaska u prostoriju sa aparatom - uključujući nakit, sat, naočare, proteze, slušne aparate, ključeve, kao i garderobu koja ima metalne rajsferšluse, dugmad ili kopče.
• Skidanje šminke i izbegavanje upotrebe laka za kosu ili losiona sa šljokicama pre pregleda, jer neke kozmetičke čestice mogu sadržati metal i uticati na kvalitet snimka.
• U slučaju da je predviđeno snimanje sa kontrastom (posebna boja za bolju vizualizaciju tkiva), pacijentu se pre snimanja može proveriti laboratorijski nalaz krvi (funkcija bubrega) i postavlja se mala intravenska kanila kroz koju će se kasnije dati kontrast.
• Ako pacijent ima bilo kakvu alergiju (posebno na lekove ili kontrastna sredstva) ili uzima određenu terapiju, potrebno je da o tome obavesti lekara pre početka snimanja.

Osoblje će detaljno objasniti proceduru pre samog početka, tako da pacijent zna šta može da očekuje. Ova priprema pomaže da snimanje bude bezbedno i da dobijeni rezultati budu što kvalitetniji.

Tok pregleda magnetnom rezonancom

Sam pregled se odvija u posebnoj prostoriji gde se nalazi MRI aparat u obliku velike cilindre (tunela). Postupak teče na sledeći način:

• Pacijent leži na pokretnom stolu koji polako klizi unutar otvora aparata. Položaj tela zavisi od dela koji se snima - na primer, kod snimanja glave glava se smešta u centru magnetnog polja, uz postavljanje posebnog držača (kalema) oko tog dela tela radi bolje preciznosti.
• Pre početka, pacijentu se stavljaju slušalice ili čepići za uši zbog buke koju aparat stvara. Tokom rada, MRI proizvodi karakteristične glasne zvuke (lupkanje, zujanje ili kucanje), što je uobičajeno i znak da aparat beleži slike.
• Za vreme snimanja, od pacijenta se očekuje mirno ležanje. Svako pomeranje može zamućiti slike, pa je važno da pacijent ostane opušten i nepomičan. Iz tog razloga, često se koriste jastučići i trake da blago učvrste deo tela koji se snima i pomognu pacijentu da miruje.
• Osoblje (radiološki tehničar i lekar radiolog) prati pregled iz susedne prostorije kroz zaštitno staklo i na monitorima. Postoji konstantna komunikacija - pacijent ima mikrofon ili dugme za poziv, tako da u svakom trenutku može da se javi ako oseća nelagodnost. Tehničar putem interfona obaveštava pacijenta o toku snimanja (npr. "sada počinje nova sekvenca, traje dva minuta“), kako bi pacijent znao koliko još treba da miruje.
• Snažno magnetno polje ne izaziva bol, ali neki pacijenti tokom snimanja mogu osetiti blage fizičke senzacije. Na primer, povremeno se javlja osećaj blagog zagrevanja tela ili blagi trzaji mišića usled delovanja jakog magnetnog polja. Ove pojave su prolazne i bezopasne - nestaju čim prestane delovanje magnetnog polja.
• Ukoliko se tokom pregleda koristi kontrast, na sredini ili pri kraju snimanja medicinska sestra ubrizgava kontrastno sredstvo kroz ranije postavljenu kanilu. Pacijent to može osetiti kao talas toplote koji prolazi kroz telo ili kao metalni ukus u ustima, što ubrzo prolazi i nije razlog za brigu.
• Kompletno MRI snimanje obično se sastoji od više uzastopnih snimaka (sekvenci) koji zajedno daju sve potrebne informacije. Jedna sekvenca traje od nekoliko sekundi do nekoliko minuta. Ukupno trajanje pregleda zavisi od regije koja se ispituje, ali najčešće iznosi oko 20 do 45 minuta. Za kompleksnije preglede ili ako se odjednom snima više regija, vreme se može produžiti i do sat vremena.

Nakon snimanja i osećaj posle pregleda

Kada se završi poslednja sekvenca, sto na kome leži pacijent automatski izlazi iz aparata. Uklanjaju se slušalice i eventualna pričvrsna pomagala, i pregled je završen.

• Magnetna rezonanca ne ostavlja nikakve posledice na organizam, tako da pacijent odmah nakon snimanja može da nastavi sa svojim uobičajenim aktivnostima. Nema reza, nema potrebe za oporavkom niti postoji izlaganje zračenju.
• Ukoliko je pacijent primio sedativ pre pregleda (što se radi retko, samo kod izrazite klaustrofobije), preporučuje se da nakon snimanja još neko vreme ostane u centru dok dejstvo leka ne prođe, i savetuje se da tog dana ne upravlja vozilom.
• Ako je tokom snimanja korišćen kontrast, medicinsko osoblje će pacijenta zadržati kratko na posmatranju (obično 15-30 minuta) radi predostrožnosti. Takođe se savetuje unos većih količina tečnosti tokom narednog dana, kako bi se kontrastno sredstvo brže izbacilo iz organizma.
• Nalazi (snimci i izveštaj radiologa) obično nisu gotovi odmah po završetku snimanja. U većini slučajeva, snimci se analiziraju detaljno nakon pregleda, a stručno očitavanje radiologa bude dostupno u roku od nekoliko dana. Taj pisani nalaz pacijent potom predaje svom lekaru koji je tražio pregled, radi dalje konsultacije i planiranja terapije.