Šta je magnetna rezonanca glave?

Magnetna rezonanca (MR) glave je bezbolan dijagnostički pregled kojim se dobijaju detaljne slike mozga i moždanog stabla. Snimanje se obavlja uz pomoć snažnog magnetnog polja i radio-talasa, bez korišćenja ikakvog štetnog zračenja. Dobijene slike su višeslojne i vrlo jasne, što omogućava lekarima da precizno sagledaju strukture mozga iz različitih uglova. Ovaj pregled je poznat i pod nazivom MR mozga ili MR lobanje.

Zbog čega se radi magnetna rezonanca glave

Magnetna rezonanca glave primenjuje se kod sumnje na različite neurološke poremećaje i oboljenja, jer može da prikaže promene u mozgu koje druge metode nekad ne otkriju. Ovaj pregled može da dijagnostikuje širok spektar stanja i promena, uključujući:

• Tumori, ciste i metastaze - prisustvo abnormalnih izraslina ili promena tkiva u mozgu
• Moždani udar (šlog) - oštećenja moždanog tkiva usled prekida cirkulacije ili krvarenja
• Aneurizme i problemi s krvnim sudovima - proširenja (ispupčenja) arterija, malformacije ili tromboze u krvnim sudovima mozga
• Multipla skleroza - žarišta demijelinizacije (oštećenja ovojnice nerava) karakteristična za ovu bolest
• Hidrocefalus - nakupljanje moždane tečnosti u moždanim komorama (proširenje prostora ispunjenih tečnošću)
• Povrede i potresi mozga - eventualna oštećenja struktura mozga nastala usled trauma glave
• Upale i infekcije - poput apscesa u mozgu ili upalnih promena moždanih ovojnica
• Hormonalni poremećaji - promene na hipofizi i drugim delovima mozga koje mogu biti uzrok endokrinih poremećaja (npr. akromegalija, Cushingov sindrom)
• Razvojne anomalije - urođene malformacije ili strukturalni problemi u građi mozga i lobanje

Kada lekari preporučuju ovaj pregled

Magnetna rezonanca glave često se savetuje nakon određenih simptoma ili tegoba, naročito ako fizikalni pregled i osnovne metode ne mogu sa sigurnošću utvrditi uzrok problema. Lekar može uputiti pacijenta na MR glave radi dalje dijagnostike u slučajevima kao što su:

• Učestala vrtoglavica i problemi sa održavanjem ravnoteže
• Iznenadna slabost ili oduzetost dela tela
• Napadi gubitka svesti ili epileptični napadi (konvulzije)
• Poremećaji govora, pamćenja ili nagle promene u razmišljanju i ponašanju
• Dugotrajne, hronične glavobolje nejasnog porekla
• Zamagljen ili dvostruk vid, kao i druge smetnje s vidom
• Simptomi nakon teže povrede glave (potresa mozga), radi provere da li ima unutrašnjih oštećenja

Osim za navedene tegobe, MR snimanje mozga koristi se i za praćenje već postojećih oboljenja (npr. proverava se rast već dijagnostikovanog tumora ili stanje nakon moždanog udara). Takođe, postoji i posebna metoda funkcionalne magnetne rezonance mozga, koja se primenjuje pre pojedinih neurohirurških zahvata. Tom metodom se mapiraju centri za govor, motoriku i ostale bitne funkcije - tokom snimanja pacijent obavlja jednostavne zadatke, dok aparat beleži koje regije mozga se aktiviraju. Ovakav pristup pomaže lekarima da planiraju operaciju mozga tako da se izbegnu važni centri.

Priprema za pregled

Pre dolaska na pregled magnetnom rezonancom glave, potrebno je obaviti minimalne pripreme i pridržavati se uputstava medicinskog osoblja:

• Metalni implantati ili predmeti: Obavezno se pre snimanja obaveštava osoblje o postojanju bilo kakvih metalnih implantata u telu (npr. pejsmejker, veštački zglob, vaskularni stent, slušni aparat). Takođe, pre ulaska u MR prostoriju uklanjaju se svi metalni predmeti sa sebe - nakit, sat, naočare, ukosnice, kao i elektronski uređaji (telefon i sl.), jer metal može ometati rad aparata.
• Odeća: U mnogim slučajevima pacijent dobija bolničku odoru za snimanje. Ako se ostaje u sopstvenoj odeći, potrebno je da na garderobi nema metalnih delova (dugmića, rajsferšlusa, ukrasa od metala).
• Trudnoća: Uvek se naglašava medicinskom osoblju ukoliko je pacijentkinja trudna ili postoji mogućnost trudnoće. Iako magnetna rezonanca nije štetna, u prvim mesecima trudnoće pregledi se rade samo ako je neophodno, a kontrast se izbegava tokom čitave trudnoće.
• Klaustrofobija i strah: Osobe koje pate od klaustrofobije (straha od zatvorenog prostora) ili osećaju veliku anksioznost pred pregled treba to da prijave lekaru. Po potrebi, pre ili tokom snimanja može da se da blagi sedativ kako bi se pacijent opustio.

Kako izgleda pregled

Sama procedura snimanja je jednostavna, traje relativno kratko i potpuno je bezbolna. Razumljivo je da pacijenti koji prvi put dolaze na ovu dijagnostiku mogu imati izvesnu nelagodnost ili strah od nepoznatog. Zbog toga se pre početka sve detaljno objasni, a osoblje nastoji da pristup bude topao i umirujući kako bi se pacijent osećao što sigurnije. Pregled magnetnom rezonancom glave najčešće protiče kroz sledeće korake:

• Ležanje u aparatu: Pacijent leži na specijalnom pokretnom stolu koji se potom polako uvlači u centar MRI aparata (velike mašine cilindričnog oblika otvorene s obe strane). Glava se može blago fiksirati posebnim držačem ili maskom, kako bi ostala potpuno mirna i dobile se jasne slike. Osoblje se pobrine da položaj bude udoban pre početka snimanja.
• Tok snimanja i trajanje: Kada snimanje otpočne, potrebno je mirno ležati. Aparat pravi seriju snimaka iz različitih uglova - svaki pojedinačni snimak traje par minuta. Ukupno trajanje pregleda je obično od 30 do 60 minuta, u zavisnosti od broja sekvenci koje se snimaju. Tokom tog perioda pacijent je sve vreme pod nadzorom, i važna je saradnja u vidu održavanja nepomičnog položaja.
• Buka i zvuci: MRI aparat pri radu ispušta prilično glasne, ritmične zvuke (ponavljajući lupkajući ili zujeći tonovi). To može biti neugodno, ali je bezopasno. Pacijentu se daju čepići za uši ili slušalice kako bi se buka maksimalno umanjila. U nekim ustanovama omogućeno je i slušanje opuštajuće muzike tokom pregleda.
• Osećaji tokom pregleda: Sam pregled ne izaziva nikakav bol niti posebne neprijatne senzacije. Može se osetiti blaga vibracija ili toplota u oblasti glave dok aparat radi - to je normalna pojava usled radio-talasa i magnetnog polja. Važno je znati da u svakom trenutku postoji komunikacija sa osobljem putem interfona: pacijent može govoriti ili pritisnuti signalno dugme ako oseća bilo kakvu nelagodu, a tehničar će odmah reagovati.
• Ubrizgavanje kontrasta (po potrebi): U određenim slučajevima tokom pregleda radiolog može odlučiti da je potrebno primeniti kontrastno sredstvo. Tada se preko prethodno postavljene venske kanile ubrizgava kontrastna boja na bazi gadolinijuma, kako bi se pojedine strukture mozga ili krvni sudovi jasnije prikazali na snimcima. Ovaj postupak je brz i bezbolan; pacijent eventualno oseti kratkotrajnu hladnoću koja se širi rukom ili telom. Snimanje se zatim nastavlja još nekoliko minuta kako bi se zabeležile slike uz kontrast.

Upotreba kontrastnog sredstva

Kontrastna boja se pri magnetnoj rezonanci glave koristi samo kada je neophodno. O tome da li će kontrast biti primenjen odlučuje lekar radiolog na osnovu kliničkog pitanja - na primer, za detaljnije ispitivanje tumora, upalnih promena ili krvnih sudova mozga. Kontrast omogućava da se takve strukture jasno izdvoje na snimku ukoliko bi bez njega bile teže uočljive. Pre apliciranja kontrasta uvek se proveravaju relevantne zdravstvene informacije (posebno funkcija bubrega), kako bi procedura bila bezbedna. Velika većina pacijenata dobro podnosi kontrast; alergijske reakcije ili neželjeni efekti izuzetno su retki.

Nakon snimanja

Odmah po završetku snimanja, pokretni sto izlazi iz aparata i pregleda je gotov. Pacijent se oslobađa držača i može da ustane. Poseban oporavak nakon MR glave nije potreban - odmah se nastavlja sa uobičajenim aktivnostima i pacijent može da ide kući. Ukoliko je zbog klaustrofobije ili drugih razloga dat sedativ pre snimanja, biće preporučeno kratko zadržavanje u ustanovi dok dejstvo leka ne prođe. Snimci se pregledaju i analizu radi specijalista radiolog; nakon toga, rezultati se prosleđuju lekaru koji je uputio pacijenta na pregled.

Prednosti magnetne rezonance glave

• Bezbednost: Nema jonizujućeg zračenja (za razliku od rendgena i skenera), pa je pregled siguran i može se ponavljati više puta po potrebi.
• Bezbolnost: Snimanje je potpuno bezbolno i neinvazivno - nema nikakvih rezova niti neprijatnih intervencija.
• Detaljnost snimaka: MR pruža izuzetno detaljne slike mekih tkiva mozga. Mogu se otkriti i vrlo sitne promene koje bi mogle ostati neprimećene drugim metodama.
• Rana dijagnostika: Omogućava rano otkrivanje različitih bolesti centralnog nervnog sistema (npr. multipla skleroza, tumori) dok su promene još male, što povećava šansu za uspešno lečenje.
• Bolja preciznost od alternativnih metoda: U poređenju sa CT skenerom glave ili klasičnim rendgenskim snimanjem, magnetna rezonanca pruža jasniji uvid u strukture mozga i okolnih tkiva.

Mogući rizici i nelagodnosti

• Minimalni zdravstveni rizici: Sama magnetna rezonanca glave nema štetnih efekata na organizam. Magnetno polje i radio-talasi ne oštećuju tkivo. Jedini potencijalni rizik je izuzetno retka alergijska reakcija na kontrast, ukoliko se on koristi.
• Kontrast i bubrežna funkcija: Kod pacijenata sa jako oslabljenom funkcijom bubrega, kontrastna sredstva se upotrebljavaju oprezno ili se izbegavaju. Pre pregleda se u takvim slučajevima procenjuje odnos rizika i koristi, kako bi pregled bio bezbedan.
• Metalni implantati: Osobe koje imaju ugrađen pejsmejker, određene vrste proteza ili druge elektronske/metalne uređaje u telu obično ne smeju na MR pregled zbog snažnog magnetnog polja. Alternativna dijagnostika se tada bira u dogovoru sa lekarom.
• Klaustrofobija: Za neke pacijente boravak u unutrašnjosti aparata može biti neprijatan zbog osećaja skučenog prostora i buke. Važno je napomenuti da osoblje čini sve da obezbedi udobnost - dostupna je komunikacija tokom celog snimanja, a po potrebi se daju sredstva za smirenje. Postoje i aparati otvorenog tipa ili šireg promera, što može olakšati pregled klaustrofobičnim osobama.