Šta je elektroencefalogram? (EEG)

Elektroencefalogram (EEG) je snimak aktivnosti mozga.

Tokom ovog bezbolnog testa, mali senzori su pričvršćeni za scalp pacijenta kako bi pokupili električne signale koje proizvodi mozak. Ovi signali prenose se na računar, a zatim ih pregleda lekar in a osnovu dobijenih podataka postavlja adekvatnu dijagnozu i uspostavlja potencijalno lečenje.

EEG proceduru sprovodi visoko obučen specijalista, koji se zove neuropsihijatar sa sertifikatom iz oblasti elektroencefalografije i licencom iz kontinuirane medicinske edukacije iz oblasti epileptologije.

Zašto je potrebno obaviti EEG pregled?

EEG se upotrebljava za procenu nekoliko vrsta moždanih poremećaja. Kada je epilepsija prisutna, aktivnost napada će se pojaviti kao brzi talasi na EEG-u. Pacijenti sa lezijama mozga, koje mogu biti posledica tumora ili moždanog udara, mogu imati neobično spore EEG talase, u zavisnosti od veličine i lokacije lezije.

Pregled se takođe može koristiti za dijagnostikovanje drugih poremećaja koji utiču na moždanu aktivnost, kao što su Alchajmerova bolest, određene psihoze i poremećaj spavanja koji se zove narkolepsija. EEG se takođe može koristiti za određivanje ukupne električne aktivnosti mozga (na primer, za procenu traume, intoksikacije lekovima ili stepena oštećenja mozga kod pacijenata u komi).

Lekari će vas uputiti na EEG snimanje ukoliko se jave određene indikacije:

• Pojava epilepsije
• Razlikovanje epileptičnih od neepileptičnih napada
• Gubitak svesti
• Pojava glavobolje
• Stanja posle povrede glave/mozga
• Stanja u okviru cerebrovaskularnih bolesti
• Demencija i konfuzna stanja pacijenta

Kada je potrebno obaviti EEG pregled?

Elektroencefalogrfija se može koristiti za dijagnostikovanje i praćenje brojnih stanja koja utiču na mozak.

Može pomoći lekaru da identifikuje uzrok određenih simptoma - kao što su napadi, kao i problemi sa pamćenjem - ili da sazna više o stanju koje vam je već dijagnostikovano.

Glavna upotreba EEG-a je otkrivanje i ispitivanje epilepsije, stanja koje izaziva ponovljene napade. EEG će pomoći vašem lekaru da identifikuje vrstu epilepsije koju imate, šta može izazvati vaše napade i kako najbolje da pristupi lečenju pacijenta.

Manje često, EEG se može koristiti za istraživanje drugih problema, kao što su:

• Demencija
• Povreda glave i potres mozga
• Tumori na mozgu
• Encefalitis (zapaljenje mozga)
• Poremećaji spavanja, kao što je apneja u snu.

Priprema za EEG snimanje

Lekar će vas na vreme uputiti u potrebnu pripremu za ovaj pregled.

Možete da jedete i pijete unapred i da nastavite da uzimate sve svoje uobičajene lekove. Kako bi senzori lakše nalegli i zalepili se za kožu glave pacijenta, potrebno je da pacijent opera kosu dan ili veče pre preglede i izbegava upotrebu proizvoda kao što su gel ili lak za kosu.

Nakon pregleda, pacijent može obavljati svoje uobičajene aktivnosti.

U pojedinim slučajevima u zavisnosti od individualne situacije pacijenta, u cilju potpunijeg dijagnostičkog sagledavanja, EEG pregled se može obaviti posle deprivacije spavanja: pacijent je tada pospan, na snimanje dolazi nakon delimično ili potpuno neprospavane noći.

Kako izgleda EEG pregled?

Postoji nekoliko različitih načina za snimanje EEG-a. Klinički neuropsihijata će vam objasniti proceduru i može odgovoriti na sva vaša pitanja i nedoumice.

Pre nego što test počne, oko 20 malih senzora zvanih elektrode biće pričvršćeno pomoću specijalnog gela za kožu glave pacijenta. Oni su povezani žicama sa mašinom za EEG snimanje i na taj način dobijene rezultate prenose na računar.

Sam pregled traje oko 30 minuta (ili oko 40-45 minuta kada se radi EEG posle deprivacije spavanja) i obavlja se na digitalnom EEG aparatu. Snimanje obavlja medicinski tehničar, dok tumačenje i opis EEG snimka izdaje lekar specijalista neuropsihijatar.

EEG procedura prati sledeće korake:

• Lekar će od pacijenta zatražiti da bude relaksiran i da se smesti u stolicu za pregled ili na krevet.
• Tehničar će pričvrstit između 16 i 25 za kožu glave pacijenta ili će se upotrebiti kapu koja sadrži elektrode.
• Kada snimanje počne, pacijent mora ostati miran tokom testa. Snimanje se može povremeno prekidati kako biste se odmorili ili promenili položaj.
• Nakon što vaš zdravstveni radnik obavi početno snimanje može vas testirati različitim stimulansima da bi proizveli aktivnost moždanih talasa koja se ne pojavljuje dok se odmarate. Na primer, od vas može biti zatraženo da dišete duboko i brzo 3 minuta, ili ćete možda biti izloženi jakom svetlu koje treperi.

Rizici prilikom pristupanja EEG snimanju

Pregled ne izaziva nelagodnost. Pacijent može osetiti vrtoglavicu i primetiti peckanje u usnama i prstima nekoliko minuta tokom hiperventilacionog dela testa. Neki ljudi razvijaju blagi osip na mestu gde su elektrode pričvršćene.

Ukoliko bolujete od epilepsije, postoji veoma mali rizik od dobijanja napada dok se test sprovodi, ali bićete pažljivo praćeni i pomoć će vam biti pri ruci u slučaju da se to dogodi.

Prednosti EEG snimanja

EEG procedura je bezbolna, udobna i generalno veoma bezbedna i ne postoji rizik od strujnog udara tokom pregleda.

Vaš lekar vam može dati dodatna ili alternativna uputstva nakon procedure, u zavisnosti od vaše situacije. Zahvaljujući informacijama koje dobiju nakon pregleda mogu da postave adekvatnu djagnozu i potencijalni tok lečenja.