Šta je kalkuloza mokraćne bešike?

Kalkuloza mokraćne bešike nastaje usled kristalizacije mineralnih materija koje se nalaze u urinu, a najčešći uzroci su dugotrajna retencija urina, infekcije urinarnog trakta, prisustvo stranog tela ili određeni metabolički poremećaji. Simptomi mogu uključivati nelagodnost ili bol u donjem delu stomaka, često mokrenje, prekidanje mlaza urina i povremenu hematuriju (prisustvo krvi u urinu). Ukoliko se ne leči, može dovesti do infekcija i ozbiljnijih komplikacija, a terapija zavisi od veličine i sastava kamenaca, pa se može primeniti spontano izbacivanje, medikamentozna terapija ili hirurško uklanjanje.

Koji su simptomi kalkuloze mokraćne bešike?

Simptomi kalkuloze mokraćne bešike mogu varirati u zavisnosti od veličine i broja kamenaca, ali najčešće uključuju:

• Bol u stomaku (donjem delu) . Može biti stalna ili se javljati povremeno, naročito tokom mokrenja.
• Bolno i otežano mokrenje (disurija) . Peckanje, bol ili neprijatan osećaj prilikom mokrenja.
• Učestala potreba za mokrenjem. Naročito noću (nikturija) iako se izlučuje mala količina urina.
• Iznenadni prekid mlaza urina. Mlaz urina može prestati i ponovo početi kada se promeni položaj tela, što ukazuje na prisustvo kamena.
• Krv u urinu (hematurija) . Urin može biti crvenkast ili tamniji zbog oštećenja sluzokože bešike.
• Zamućen ili neprijatan miris urina. Može ukazivati na infekciju uzrokovanu prisustvom kamenaca.
• Bol u donjem delu leđa ili preponama. Može se širiti ako kamen izazove iritaciju ili infekciju.
• Urinarne infekcije. Učestale infekcije mokraćnih puteva, koje mogu biti praćene temperaturom i opštim osećajem slabosti.

U težim slučajevima, ako kamen potpuno blokira mokraćnu bešiku, može doći do zadržavanja urina (retencije), što zahteva hitnu medicinsku intervenciju.

Uzroci kalkuloze mokraćne bešike

Uzroci stvaranja kamenaca u mokraćnoj bešici mogu biti različiti, ali se uglavnom javljaju usled problema s pražnjenjem bešike i nakupljanjem mineralnih naslaga u urinu. Najčešći faktori koji doprinose ovom stanju su:

• Nepotpuno pražnjenje mokraćne bešike. Kada urin zaostaje u bešici, dolazi do kristalizacije minerala i formiranja kamenčića.
• Povećana prostata kod muškaraca. Benigna hiperplazija prostate može ometati normalan protok urina, što dovodi do njegovog zadržavanja i stvaranja kamenaca.
• Neurološki poremećaji. Bolesti poput povrede kičmene moždine, Parkinsonove bolesti ili multiple skleroze mogu uticati na rad mokraćne bešike i izazvati stagnaciju urina.
• Infekcije mokraćnih puteva. Bakterijske infekcije menjaju hemijski sastav urina, što pogoduje formiranju kamenaca.
• Prisustvo stranih predmeta u bešici. Medicinski uređaji poput katetera ili stentova mogu poslužiti kao osnova za nakupljanje mineralnih naslaga.
• Nedovoljan unos tečnosti. Dehidratacija povećava koncentraciju minerala u urinu, što može dovesti do kristalizacije.
• Nepravilna ishrana. Konzumacija namirnica bogatih oksalatima, kalcijumom i purinima može doprineti nastanku kamenaca.
• Urođene abnormalnosti mokraćnog sistema. Strukturni defekti mogu usporiti protok urina i stvoriti povoljne uslove za nastanak kamenčića.
• Hronične upale bešike. Dugotrajna iritacija i zapaljenski procesi mogu podstaći taloženje minerala i stvaranje konkretnih naslaga.

Kombinacija ovih faktora povećava rizik od formiranja kamenaca, a problem se često razvija postepeno, bez izraženih simptoma u početnim fazama.

Dijagnostikovanje kalkuloze mokraćne bešike

Otkrivanje kalkuloze mokraćne bešike podrazumeva procenu simptoma, fizički pregled i primenu različitih dijagnostičkih metoda kako bi se precizno utvrdilo prisustvo kamenaca i njihova veličina.

Dijagnostičke procedure:

• Pregled pacijenta i anamneza. Lekar prikuplja informacije o tegobama, učestalosti mokrenja, bolovima i eventualnim prethodnim urološkim ili neurološkim problemima.
• Laboratorijske analize urina. Služe za otkrivanje krvi, bakterija, kristala i povišenog nivoa minerala koji mogu ukazivati na formiranje kamenaca.
• Ultrazvučni pregled bešike. Neinvazivna metoda koja omogućava brzu vizuelizaciju kamenaca i procenu njihove veličine i lokacije.
• Rendgensko snimanje (RTG) . Može otkriti kamenje koje sadrži kalcijum, dok određene vrste kamenaca mogu ostati nevidljive na standardnim rendgenskim snimcima.
• Kompjuterska tomografija (CT skener) . Veoma precizna tehnika koja može detektovati i najmanje kamence, proceniti njihovu gustinu i omogućiti detaljnu analizu mokraćne bešike.
• Magnetna rezonanca (MR) . Iako se ne koristi kao primarna metoda za dijagnostiku kamenaca, može biti korisna za otkrivanje komplikacija i strukturnih anomalija mokraćne bešike.
• Cistoskopija. Endoskopska procedura u kojoj se uz pomoć tankog instrumenta sa kamerom direktno pregleda unutrašnjost bešike, čime se vizuelno potvrđuje prisustvo kamenaca i određuje njihova veličina, oblik i broj.

Pravovremeno prepoznavanje problema omogućava efikasno lečenje i sprečavanje ozbiljnijih komplikacija, bilo primenom konzervativne terapije, bilo minimalno invazivnim medicinskim procedurama.

Lečenje kalkuloze mokraćne bešike

Terapija kalkuloze mokraćne bešike zavisi od karakteristika kamenaca, kao što su njihova veličina, broj i sastav, kao i od prisustva simptoma ili komplikacija. Lečenje može biti konzervativno, minimalno invazivno ili hirurško, u zavisnosti od stanja pacijenta.

1. Konzervativni pristup

• Povećanje unosa tečnosti. Kod manjih kamenčića, veći unos tečnosti može pomoći da se kamenci izbace prirodnim putem.
• Ublažavanje bolova. Analgetici i antiinflamatorni lekovi koriste se za smanjenje nelagodnosti pri mokrenju.
• Antibiotici. Ukoliko postoji infekcija mokraćnih puteva povezana sa kamenjem, lekovi se koriste za eliminisanje bakterija.
• Preporuke u ishrani. Izbegavanje hrane koja može doprineti formiranju novih kamenaca, poput namirnica bogatih oksalatima, kalcijumom ili purinima.

2. Minimalno invazivne metode

• Cistoskopija sa fragmentacijom kamenaca. Uz pomoć cistoskopa, kamen se može usitniti i ukloniti direktno kroz mokraćnu cev.
• Litotripsija (razbijanje kamenaca). Koristi tehnike poput ultrazvučnih talasa, lasera ili pneumatskog udara kako bi se kamen usitnio na sitnije delove koji se lakše izbacuju kroz urin.
• Ultrazvučna litotripsija. Koristi visokofrekventne zvučne talase za razbijanje kamenčića.
• Laserska litotripsija. Kamen se razbija pomoću lasera na male komade.
• Pneumatska litotripsija. Koristi snagu komprimovanog vazduha za razbijanje kamenčića.

3. Hirurške opcije

• Otvorena operacija (cistolitotomija). Metoda koja se primenjuje u slučajevima kada su kamenčići preveliki ili se nalaze na teško dostupnim mestima.
• Transuretralna cistolitolapaksija. Kroz mokraćnu cev se koristi endoskop za usitnjavanje i uklanjanje kamenaca bez potrebe za velikim rezom.

Izbor metoda lečenja zavisi od specifičnih okolnosti i zdravstvenog stanja pacijenta. Pravovremena i adekvatna terapija je ključna za prevenciju infekcija i drugih komplikacija koje mogu nastati usled prisustva kamenaca u mokraćnoj bešici.