Kvantitativna magnetna rezonanca može ranije pokazati napredovanje kasnog oblika Pompeove bolesti

Kvantitativna magnetna rezonanca mogla bi da pomogne u otkrivanju ranih promena u mišićima kod osoba sa kasnim oblikom Pompeove bolesti, pre nego što se pogoršanje jasno primeti kroz svakodnevno funkcionisanje ili klinički pregled.

Istraživanje objavljeno u časopisu Journal of Cachexia, Sarcopenia and Muscle ispitivalo je da li precizna merenja dobijena magnetnom rezonancom mogu da otkriju subkliničko napredovanje bolesti. Subkliničko napredovanje znači da se promene razvijaju u telu, ali još nisu očigledne kroz izražene simptome.

Zašto je rano otkrivanje promena važno

Terapija nadoknade enzima poboljšala je ishode kod osoba sa kasnim oblikom Pompeove bolesti. Ipak, rano prepoznavanje bolesti i dalje ima veliki značaj, jer se trajno oštećenje mišića često javlja pre nego što se pojave jasni klinički simptomi.

Zbog toga se sve više pažnje posvećuje metodama koje mogu da prikažu promene u mišićima pre nego što dođe do izraženog pada snage ili pokretljivosti. Magnetna rezonanca je u ovom istraživanju korišćena upravo sa tim ciljem: da se utvrdi da li može preciznije da prati promene koje klasični pregledi možda još ne pokazuju dovoljno jasno.

Šta je ispitivala studija

Autorka istraživanja Alice De Lorenzo i njene kolege procenjivali su da li kvantitativna magnetna rezonanca može da otkrije napredovanje bolesti koje nije odmah vidljivo na osnovu simptoma. Takođe je ispitivano da li se nalazi magnetne rezonance poklapaju sa kliničkim pogoršanjem.

U studiji je učestvovalo 25 osoba:

• 10 pacijenata sa kasnim oblikom Pompeove bolesti
• 15 zdravih kontrolnih ispitanika usklađenih prema starosti i polu

Praćenje je trajalo dve godine. Kliničke procene i snimanja magnetnom rezonancom rađeni su u razmacima od približno četiri meseca, uz dozvoljeno odstupanje od četiri nedelje. Pregledi su označeni kao sedam tačaka praćenja, od T1 do T7.

Koje kliničke procene su korišćene

Pored snimanja, kod učesnika su rađene procene snage, pokretljivosti, simptoma i hoda. Time je omogućeno poređenje između onoga što pokazuje magnetna rezonanca i onoga što se vidi kroz funkcionalne testove.

Klinička procena obuhvatila je:

• merenja mišićne snage prema skali Medical Research Council, odnosno skali Medicinskog istraživačkog saveta
• Quick Motor Function Measure, odnosno brzu procenu motoričke funkcije
• ACTIVLIM, upitnik kojim se procenjuju aktivnosti i ograničenja u svakodnevnom funkcionisanju
• Neuromuscular Symptom Score, odnosno skor neuromišićnih simptoma
• analizu hoda

Razlike između pacijenata sa kasnim oblikom Pompeove bolesti i kontrolne grupe uočene su u kasnijim tačkama praćenja. Za ACTIVLIM zabeležena je statistički značajna razlika sa vrednošću p manjom ili jednakom 0,027, za skor neuromišićnih simptoma p manjom ili jednakom 0,001, a za skalu Medicinskog istraživačkog saveta p = 0,027, od tačaka T6 i T7.

Kako je urađena magnetna rezonanca

Za procenu mišića donjih ekstremiteta korišćena je magnetna rezonanca jačine 3 tesle. Snimanje je bilo usmereno na kvantitativne pokazatelje, odnosno na merljive promene u strukturi mišića.

Korišćene su različite sekvence magnetne rezonance:

• multi-eho gradijent-eho sekvenca
• Dixon sekvenca za merenje količine masti u mišiću, odnosno masne frakcije
• multi-eho spin-eho sekvenca za T2 mapiranje mišićnog tkiva, označeno kao wT2
• spin-eho difuziono ponderisana sekvenca za procenu difuzionih karakteristika tkiva

Masna frakcija pokazuje koliki deo mišićnog tkiva čini mast. T2 mapiranje daje informacije o osobinama tkiva koje se mogu menjati kod bolesti. Difuziona snimanja prate kretanje molekula vode u tkivu i mogu pružiti dodatne podatke o njegovoj strukturi.

Razlike u nalazima na početku istraživanja

Na početku praćenja upoređeni su kvantitativni nalazi magnetne rezonance između pacijenata sa kasnim oblikom Pompeove bolesti i zdravih kontrolnih ispitanika. Za ovu procenu korišćena je multivarijantna analiza varijanse.

Već na početku su pronađene razlike u nekoliko parametara:

• masna frakcija bila je različita između grupa, sa srednjom razlikom 0,071 i vrednošću p manjom od 0,001
• wT2 vrednost bila je različita, sa srednjom razlikom 1,925 i vrednošću p manjom od 0,001
• frakciona anizotropija bila je različita, sa srednjom razlikom 0,010 i vrednošću p = 0,029

Ovi nalazi ukazuju da kvantitativna magnetna rezonanca može da prikaže razlike u mišićnom tkivu čak i kada promene nisu nužno jasno izražene kroz sve kliničke pokazatelje.

Šta se menjalo tokom dve godine praćenja

Za procenu promena kroz vreme korišćeni su linearni modeli mešovitih efekata. Ova analiza pokazala je značajan porast masne frakcije kod pacijenata sa kasnim oblikom Pompeove bolesti od četvrte tačke praćenja nadalje.

Promena je bila posebno izražena u mišićima natkolenice. To znači da se u tom delu tela vremenom beležilo povećanje udela masti u mišićima, što može biti znak promena u mišićnoj strukturi.

Nasuprot tome, wT2 vrednosti i difuzioni pokazatelji ostali su stabilni tokom vremena. Takav rezultat ukazuje da svi parametri magnetne rezonance ne moraju jednako da se menjaju tokom praćenja bolesti.

Povezanost nalaza magnetne rezonance i kliničkog stanja

Istraživači su zatim ispitivali da li se kvantitativni nalazi magnetne rezonance mogu povezati sa kliničkim ishodima. Posebna pažnja bila je usmerena na mišiće natkolenice.

Pronađena je značajna povezanost između kvantitativnih pokazatelja magnetne rezonance u mišićima natkolenice i kliničkih ishoda. To znači da promene viđene na snimanju nisu bile samo tehnički podatak, već su imale odnos sa načinom na koji se bolest odražava na funkciju.

wT2 vrednost pokazala je skromnu pozitivnu povezanost sa ACTIVLIM skorom tokom vremena. ACTIVLIM se odnosi na procenu ograničenja u svakodnevnim aktivnostima, pa ova veza može imati značaj u praćenju funkcionalnog stanja pacijenata.

Zašto je masna frakcija posebno važan pokazatelj

U ovom istraživanju masna frakcija izdvojila se kao parametar koji se menjao tokom vremena kod pacijenata sa kasnim oblikom Pompeove bolesti. Porast masne frakcije ukazuje da se u mišićima povećava udeo masnog tkiva.

Takva promena može biti važna jer se kod bolesti mišića struktura mišića može menjati pre nego što se pogoršanje jasno uoči kroz svakodnevne tegobe ili standardne testove snage. Zbog toga kvantitativna magnetna rezonanca može ponuditi finiji uvid u tok bolesti.

Šta nalazi znače za praćenje Pompeove bolesti

Rezultati istraživanja ukazuju da kvantitativna magnetna rezonanca može da zabeleži skrivene promene u mišićima kod kasnog oblika Pompeove bolesti. Takve promene mogu biti prisutne pre jasnog kliničkog pogoršanja.

Povezanost između nalaza magnetne rezonance i kliničkih skorova podržava ideju da ova metoda može služiti kao osetljiviji zamenski pokazatelj za praćenje bolesti. Zamenski pokazatelj znači merljiv parametar koji može pomoći da se proceni stanje ili tok bolesti, čak i kada se promene još ne vide potpuno kroz simptome.

Moguća uloga u budućem praćenju pacijenata

Kvantitativna magnetna rezonanca mogla bi da pomogne lekarima da pažljivije prate promene u mišićima tokom vremena. U bolesti u kojoj trajno oštećenje može nastati pre očiglednih simptoma, takva metoda ima poseban značaj.

Na osnovu prikazanih rezultata, magnetna rezonanca donjih ekstremiteta može pružiti dodatne informacije o strukturi mišića, naročito u natkolenicama. Time se dobija precizniji uvid u promene koje se razvijaju tokom bolesti i bolja osnova za procenu njenog toka.