Šta je skolioza?

Skolioza je abnormalna zakrivljenost kičme. Postoji prirodna zakrivljenost kičme napred-nazad. Kod skolioze, kičma se rotira i razvija krivinu sa jedne na drugu stranu. Krive mogu biti blage kao 10 stepeni, ili teške kao 100 stepeni ili više.

Većina slučajeva skolioze je blaga i ne zahteva lečenje. Kod odraslih, stepen kičmene krivine može ili ne mora da odredi lečenje. Lečenje je usmereno na ublažavanje simptoma, a ne nužno na popravljanje krivulje. Cilj je uvek smanjiti bol i poboljšati funkciju.

Iako je sama skolioza bezbolna, normalna degeneracija kičme povezana sa godinama može dovesti do simptoma. Ovi simptomi se tretiraju isto bez obzira da li postoji skolioza ili ne. Skolioza postaje faktor samo kada se razmišlja o operaciji. Moguće su i promene u izgledu tela u zavisnosti od stepena kičmene krivine.

Generalno, većina skolioze kod adolescenata se javlja u grudnom delu kičme. Kod odraslih glavna briga je tipično u lumbalnom ili donjem delu kičme. Ovaj deo kičme je najpodložniji promenama koje se vide sa starenjem ili degeneracijom.

Kako izgleda pregled?

Pregled se radi tako što pacijent stoji u opuštenom položaju sa rukama sa strane. Lekar će ga posmatrati otpozadi tražeći zakrivljenost kičme, asimetriju lopatice, asimetriju struka i bilo kakvo pomeranje trupa.

Koji su simptomi pedijatrijske i adolescentne skolioze?

Skolioza obično ne izaziva bol, tako da simptomi često mogu ostati neprimećeni. Roditelji ili staratelji treba da paze na sledeće znakove kod deteta:

• Neravna ramena
• Stalno naginjanje na jednu stranu
• Neujednačena dužina nogu
• Istaknuta lopatica (e)
• Neujednačen struk
• Povišeni kukovi.

Ako primetite bilo koji od ovih znakova kod svog deteta, obratite se svom lekaru da ga pregleda.

Koji su simptomi skolioze kod odraslih?

Većina slučajeva skolioze kod odraslih ne izaziva simptome, iako se bol može razviti. Bol u leđima se javlja iz mnogo razloga uključujući artritis, nemogućnost uspravnog stajanja i/ili zbog slabosti muskulature jezgra i gubitka kondicije. Bol/ukočenost/slabost u nogama može se razviti ako postoji pritisak na nerve u lumbalnoj kičmi.

U nekim slučajevima, promene u telu mogu uključivati:

• Gubitak visine
• Neravnomerno poravnanje karlice i kukova.

Šta uzrokuje skoliozu kod odraslih?

Uzrok skolioze kod odraslih varira u zavisnosti od vrste skolioze. Najčešći oblik skolioze kod odraslih je degenerativna skolioza (krivljenje kičme starenjem). Skolioza kod odraslih može proizići iz pedijatrijske skolioze koja nije bila prepoznata sve do perioda odraslog doba. U nekim slučajevima, adolescentna skolioza može razviti simptome sa starenjem i zahteva lečenje. Idiopatska skolioza (iz nepoznatog uzroka) se obično otkriva tokom rasta u detinjstvu ili adolescenciji. Kada počne ili se pronađe nakon puberteta, naziva se idiopatska skolioza odraslih, jer se kriva otkriva nakon potpunog rasta skeleta.

Šta uzrokuje pedijatrijsku i adolescentnu skoliozu?

Postoje tri različite vrste pedijatrijske i adolescentne skolioze:

• Idiopatska skolioza je najčešći tip. "Idiopatski“ znači da je uzrok nepoznat, ali zato što se javlja u porodicama, ima genetsku (naslednu) osnovu.
• Kongenitalna skolioza je prilično retka abnormalnost kičme koja se otkriva pri rođenju.
• Neuromuskularna skolioza je zakrivljenost kičme uzrokovana abnormalnostima u mišićima i nervima koji podržavaju kičmu. Primeri uključuju pacijente sa cerebralnom paralizom, spina bifidom i mišićnom distrofijom.

Tipovi skolioze

Klasifikacija skolioze obuhvata različite tipove, pri čemu se uzimaju u obzir uzroci, starost početka i mesto zakrivljenosti. Razumevanje specifične vrste skolioze kojom ste pogođeni predstavlja koristan podatak za zdravstvene radnike, omogućavajući im da formiraju adekvatan plan lečenja.

1. Idiopatska skolioza - najčešći tip skolioze.
2. Kongenitalna skolioza - Tip koji se manifestuje odmah po rođenju.
3. Neuromuskularna skolioza - Poremećaji neuromuskularnog sistema koji zahvataju živce i mišiće i dovode do smanjenja sposobnosti tela da pruži podršku kičmi.
4. Degenerativna skolioza.

Dijagnostikovanje skolioze

Medicinska procena skolioze uključuje:

• Fizički pregled
• Rendgenske snimke (RTG) - snimci sa niskom dozom zračenja snimljeni iz prednjeg i bočnog pogleda dok pacijent stoji uspravno, kako bi se precizno izmerio stepen krivine. Skolioza se dijagnostikuje kada krivina pređe 10 stepeni. Međutim, dok odrasli traže lečenje, kriva obično prelazi 30 stepeni.

Prilikom dijagnostikovanja skolioze, preporučuje se snimak magnetne rezonance (MR) ili multislajsnog skenera (MSCT) kako bi se dobile preciznije informacije o stanju kičme. Ove napredne dijagnostičke tehnike omogućavaju detaljan uvid u strukturu kičme, pružajući bolje informacije o obliku, veličini i položaju deformiteta. MR posebno pruža jasne slike mekih tkiva, poput diskova i ligamenata, dok MSCT omogućava trodimenzionalni prikaz kičmenih struktura. Kombinacija ovih tehnika pomaže lekarima da tačno identifikuju stepen zakrivljenosti kičme i razviju personalizovan pristup lečenju pacijenta s skoliozom.

Lečenje skolioze

Većina situacija skolioze među odraslima može se neoperativno rešiti redovnim nadzorom od strane medicinskog stručnjaka, primenom bezreceptnih analgetika i sprovodjenjem vežbi za jačanje tela radi ojačavanja trbuha i leđa, čime se postiže i poboljšana pokretljivost. Prestanak pušenja je ključan, s obzirom da je dokazano da pušenje ubrzava proces degeneracije.

U većini slučajeva, lekar će savetovati različite oblike fizikalne terapije, kako bi očuvali snagu i smanjili bol. Ovo može obuhvatiti:

• Poboljšanje držanja kroz vežbe
• Izvođenje aktivnosti kao što je plivanje
• Dnevno rastezanje
• Održavanje aktivanog načina života.

Ukoliko bol ne popusti uz pomoć analgetika ili fizikalne terapije, lekar može preporučiti epiduralnu injekciju (koja se primenjuje oko kičmene moždine) ili injekcije nervnog bloka radi efikasnijeg olakšanja.

U nekim scenarijima skolioze kod odraslih, hirurški zahvat postaje nužan. Ovaj vid tretmana je poslednja opcija zbog potencijalnih rizika od komplikacija tokom spinalne operacije. Hirurška intervencija se može smatrati neophodnom u određenim slučajevima radi poboljšanja kvaliteta života. Iako se operacija ne preporučuje isključivo iz estetskih razloga, neki pojedinci doživljavaju simptome deformiteta kičme kao nepodnošljive, te smatraju operaciju opravdanom.