Šta je CT?
Snimanje kompjuterskom tomografijom (CT) dobijaju se slike delova tela (slajsovi) korišćenjem posebne rendgenske opreme i soficistiranih računara, odnosno korišćenjem jonizujućeg zračenja za kreiranje skupa slika iz mnogo različitih uglova. CT snimanje unutrašnjih organa, kostiju, mekih tkiva i krvnih sudova pruža veću jasnoću i otkriva više detalja nego klasični rendgen snimci. Rendgen snimci su dvodimenzioni prikazi, dok CT snimak pokazuje sve 3 dimenzije. Ove slike su poput “kriški” koje kada se sastave, čine jednu veoma detaljnu sliku.
Upotreba CT skenera
Snimak na CT uređaju može pokazati detaljne slike bilo kog dela tela, uključujući kosti, mišiće, organe i krvne sudove. CT snimak se može koristiti i za biopsiju ili kao deo pripreme za operaciju ili lečenje.
Neki od najčešćih snimanja / razloga:
Kako se pripremiti za snimanje na CT uređaju
Postoje dva tipa CT snimanja - oni koji se rade bez kontrasta i oni koji se rade sa kontrastom. Vaša uputstva će se razlikovati u zavisnosti od toga koja vrsta CT snimanja je potrebna.
Ako Vam je zakazano CT snimanje bez kontrasta - nema posebne pripreme pre pregleda, osim ako vam lekar ne odredi drugačije. Možete nastaviti da uzimate lekove i jedete koliko biste i inače.
Ako Vam je zakazano snimanje sa kontrastom - možda ćete trebati da pratite posebna uputstva ukoliko to zahteva tražena procedura. Ona mogu uključivati stedeće pripreme:
Napomena: Ako ste trudni ili mislite da bi ste mogli biti trudni, veoma je važno da obavestite radiološkog tehničara pre početka CT snimanja. Izloženost zračenju može biti štetno za nerođenu bebu.
Na snimanje bi trebalo da dođete u udobnoj, širokoj odeći, koja nema metalne kopče ili dugmad.
Pre početka CT snimanja, biće Vam postavljena pitanja od strane osoblja, o Vašem zdravstvenom stanju. Tom prilikom ćete biti u mogućnosti i da postavite sva pitanja koja imate u vezi snimanja.
Kako izgleda CT snimanje
CT snimanje obavlja radiološki tehničar.
Po ulasku u sobu, ležete na sto CT uređaja. CT skener izgleda kao veliki prsten, da Vi i sto možete stati. Tokom snimanja, sto sa pacijentom klizi u otvor mašine.
Kada se sto sa pacijentom pozicionira u prsten, unutrašnji delovi prstena počinju da se okreću oko Vas, ali zbog kućišta mašine nećete videti da se ovo dešava. Čućete samo glasno zujanje dok se ubutrašnji delovi kreću oko Vas.
Svaki pokret tokom CT snimanja može da da zamućenu sliku, tako da ćete morati da ostanete mirni koliko god je moguće. Čak I samo disanje može uticati na sliku. U zavisnosti od toga šta se snima, radiološki tehničar može od Vas tražiti da zadržite dah. U određenim slučajevima, CT snimanje će biti potrebno da se uradi sa medicinskim kontrastnim sredstvom – kontrastom. Ako je potrebno, biće Vam plasirana braunila, kroz koju se aplicira potreban kontrast. Ovo će povećati trajanje snimanja, jer je kontrastu potrebno vreme da prođe kroz Vaše telo.
Najčešće CT snimanje traje oko 15 minuta. Kada se aplicira kontrast, može trajati i do 1 sat i 15 minuta.
Koji su rizici kod CT snimanja
CT snimanje koristi jonizujuće zračenje, koje u dovoljno velikim dozama može povećati rizik od raka kod pacijenta. Ipak, šanse za to su veoma male. Treba imati na umu, da je Vaš lekar procenio da je rizik od zračenja manji u odnosu na korist od pregleda. Informacije koje lekar dobije od CT snimka su mu od značaja za postavljanje dijagnoze i planova za Vaše lečenje.
Na primer, CT snimanje glave izlaže pacijente približno jednogodišnjem prirodnom zračenju.
Ovo je značajno veća doza zračenja nego na rendgen uređaju.
S druge strane, i let avionom će Vam “dati” dozu od više rendgen snimaka (zavisi od dužine i visine leta).
Ukoliko ste zabrinuti zbog izloženosti zračenju, raspitajte se o drugim načinima snimanja koji bi mogli alternativno da se urade. Takođe, razgovarajte sa Vašim lekarom da bi ste bili sigurni da ste u zdravom opsegu za doživotno izlaganje zračenju. Postoje dobro utvrđene smernice i preporuke koje pomažu lekarima da odluče o prikladnosti pregleda za određeno oboljenje. Možete da izbegnete nepotrebno ponavljanje snimanja, tako što ćete obavestiti svog doktora o prethodnim snimanjima (rendgen snimci, MRI snimci, CT snimci, ultrazvuk itd.).
CT snimanje može uključivati i primenu kontrastnog sredstva. Ovo sredstvo je na bazi joda, te ako imate osetljivost na jod ili ste u prošlosti imali reakciju na kontrast, treba da obavestite osoblje klinike. Snimanje sa kontrastom se i dalje može obaviti, jer se osetljivost na jod može suspregnuti, prethodnom pripemom odgovarajućim medikamentima.
Obavezno razgovarajte i obavestite osoblje klinike o svim alergijama koje imate, kako bi procenili potencijalne reakcije na kontrast.
Posle CT snimanja
CT snimak se šalje radiologu da uradi tumačenje - opis. Rezultat se potom prosleđuje ili doktoru koji je tražio ovu dijagnostičku procedure ili pacijentu. Dobićete i CD sa slikama sa CT pregleda.
Odmah nakon završetka pregleda, odnosno CT skeniranja, lekar će vas obavestiti da možete nastaviti da obavljate svoje svakodnevne aktivnosti bez ikakve smetnje.
Ukoliko ste prilikom pregleda primili kontrast veoma je važno da nakon snimanja u organizam unosite veću količinu tečnosti, kako bi se kontrastno sredstvo izlučilo što pre iz organizma.
Prednosti i nedostaci CT snimanja
Prednost CT snimanja je kratko vreme trajanja (najčešće 15 do 20 minua), a dobijaju se visoko kvalitetne slike.
Međutim, nedostatk je izlaganje zračenju i korišćenje kontrasta u većini slučajeva, što ga može učiniti neprikladnim za pacijente sa značajnim problemima sa bubrezima.
Ograničenja CT skenera su - Ateklaza se meša sa tumorom kod približno polovine pacijenata, čime se zamagljuju granice tumora; CT brojevi (H.U.) i davanje kontrasta, nije pomoglo da se napravi razlika između ove dve strukture
Neželjeni efekti CT snimanja su i alergijske reakcije na kontrast.
Prednosti CT snimanja su:
Nedostaci CT snimanja su:
Cenovnik pregleda pogledajte ovde.